Ukoliko ste od onih koji veruju da „teška vremena“ mogu definisati, nas i naš život. Ili, ukoliko ste od onih koji veruju da mi jesmo kreatori svoje sudbine. U oba slučaja, pročitajte priču koja sledi. Prvi ne bi li možda preispitali prvi put ili još jednom svoje stavove, a drugi da bi ih potvrdili. Jer ova priča je moje nedavno životno iskustvo.
Mart mesec 2020. godine, podignuta je zavesa, velika globalna predstava može da počne. Neću joj pominjati imena i tako ovoj iluziji davati na važnosti. Stranica kojom upravljam „Tatjanin Kutak“ broji hiljade pratilaca i omogućava mi da živim san mnogih – radim posao koji volim, sa ljudima koje volim i koji vole mene i zarađujem dovoljno za kvalitetan život.
Dakle, jasno mi je bilo da se desilo vreme kada jedni drugima trebamo pomoći. Oglasila sam niz obuka u Srebrne Energije Sirijusa i Arhanđela Natanijela po povoljnim uslovima. Tako sam upoznala Sofiju. I, da, znala sam da ispred sebe imam svetlo biće, jer takvi su svi sa kojima radim. Ono što nisam znala je da ispred sebe imam VELIKOG Učitelja i Terapeuta. Učitelja od kojeg ću naučiti da radim iz srca, da bih pomogla, a da novac treba da bude posledica mog delanja. Terapeuta koji će mi pomoći da uspešno završim jednu fazu života i napravim novi početak.
Radile smo i družile se. Nakon nekoliko obuka u Srebrne Energije, osetile smo da treba da se obuči i postane Srebrni Učitelj, osoba koja može druge obučavati.
Nakon izvesnog vremena, prepoznala sam trenutak i krenula za davnašnjim snom i ciljem na kojem godinama radim – prodajem stan u Beogradu i kupujem kuću na selu. Tu ću organizovati vikend obuke i još puno toga što mi je odavno na pameti. Konkretno, želela sam kuću u okolini kragujevačke Topole, dovoljno daleko da bude divljina, ali ipak dovoljno blizu da bude civilizacija. I, da ne zaboravim, tu treba da bude dobrih ljudi.
Sredila sam stan, oglasila prodaju i čekala. Gotovo dva meseca niko se nije javio na oglas. Proveravala sam da li je uopšte oglašen? Šta se pobogu dešava? Uradila sam sve što sam znala i umela…
Tada mi je Sofuja predložila Teta Healing tretmane: vraćanje segmenata duše, manifestaciju… svašta nešto što ne umem i da nazovem. Poznat mi je bio Teta Healing, već sam odlazila na sesije i imala izvesne rezultate. I dobro je što je tako, jer sam Sofilin rad imala sa čime da uporedim. Iz večeri u veče radile smo, odnos po odnos sa svakim koga sam se setila ( rođaci, preci, prijatelji, partneri, saradnici,…). Radile smo čišćenja, odvezivanja, karmu i još mnogo toga. Nije tu bilo gledanja u sat, Sofija radi dok ne završi započeto ili dokle jedna od nas (uglavnom ja), ne može više.
Mogla bih da ispišem stranice iskustava i spoznaja koje su se desile tokom tog rada, ali to nije tema ovog teksta. Radila sam i ja samostalno ono što znam i mogu, pomagali su mi i brojni saradnici, kolege i učenici. Pomagala mi je i moja draga Učiteljica. Ali, Sofija je bila usmerivač i pokretač akcije. Posle svakog tretmana bila sam celovitija i osvešćenija, slobodnija od svih ovozemaljskih kočnica u vidu misaonih programa i uverenja, emocija i vezanosti, svega što me je ograničavalo, usporavalo, a rakla bih i onemogućavalo u onome čemu težim. Znala sam šta još treba odraditi.
Desio se i dan kada sam znala da je urađeno sve što se moglo uraditi, a da je u našoj moći. Uradila sam tog trenutka ono što sam jedino mogla – PREPUSTILA SAM ISHOD U BOŽNE RUKE. I bila spremna da prihvatim…
Prošlo je desetak dana i stigli su kupci koji su „spusili keš na sto“.
Danas, otprilike nakon tri meseca, završavam radove na svojoj kući i polako se useljavam. Kuća se nalazi u selu Zagorica u kojem je Vožd Karađorđe proveo najveći deo svog života. Selo pripada opštini Topola i okružena sam dobrim ljudima.
Moj novi život, kojem sam oduvek težila, sada je moja stvarnost. Naravno da ima puno izazova na ovom putu, ali nisam sama. Uz mene su prekrasni saputnici. Uz mene je Sofija, dar sa neba za mene i svakoga kome se ukrste putevi sa ovim svetlim bićem neverovatnog dara koji njeno visoko obrazovanje u oblasti tradicionalne medicine (Reiki, Teta, Regresoterapija, Srebrne Energije,…) samo potvrđuje, ali nikako ne definiše.
U na kraju, Učitelj u meni mora da progovori: „Hrabro i odlučno koračajte svojim putem. I ne brinite o krajnjem odredištu jer kraja nema 😊 Ima samo stalnog razvoja, sa usponima i padovima, što nije sramota, već pokazatelj stalnog kretanja na putu, za koji mislimo da smo ga mi odabrali, sve dok nam ne klikne, da je put odabrao nas ❤ Želim vam srećan put i Sofiju za saputnika!“

By admin

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *